Bolan pad sa grane

Za svakoga ko oseća i malo gorčine i besa prema manipulativnoj političkoj vlasti koja, ovog puta, možda najavljuje još jedne izbore za bolji život, baca priče o napredku i progresu, ili nudi prazna obećanja o “raju Evropske unije”, kao odličan način za izbacivanje svakog atoma negativne energije i glasno izražavanje nelagodnosti doći će novi album Dubioze Kolektiv- Apsurdistan. 

Ako nas je Dubioza do sada ubedila u nešto, onda je to sigurno da se ne suzdržavaju da kažu sve što misle, i to u obliku oštre kritike i žestoke satire. Upravo kritiku i satiru kao glavno oružje,  iskoristili su i ovoga puta kako bi uradili ono što malo bendova uspeva da uradi kroz pesmu i stihove, a to je ozbiljna analiza društva, pojedinca i života na Balkanu. Posebnu težinu njihovim pesmama dodaje činjenica, da su mnogi stihovi univerzalniji, predstavljajući gorku istinu i za mnoge zemlje širom sveta u kojima se dešavaju slične stvari kao i na Balkanu, samo pod drugačijim nazivom ili okriljem.

Kada se dubokoumni stihovi spoje sa lavinom brzog i energičnog ska ritma ukomponovanog u zaraznu melodiju, koju prate folk i dub momenti, dobija se muzička kombinacija na koju telo može da reaguje jedino skakanjem i đuskanjem uz neprestano pevanje. 

Sa čime bi bilo bolje započeti tematiku koja je naglašena na albumu ako ne sa Tranzicijom, terminom koji je najviše korišten tokom čuvenih političkih propagadnih kampanja kao predstava “blistave” budućnosti nasuprot naše prošlosti kojom su nas plašili, i tako kupovali političke glasove:

“ Tranzicija uspjela, pacijent je podleg'o, ostao je izjeban ko god nije pobjeg'o!”

Nakon Tranzicije i apsurda sveopšteg slavljenja 1. maja (Prvi maj) , pored krize, nezapolsenosti i nezadovoljstva koje vlada svuda, album sa nastavlja sa pesmom o opšteprihvaćenim istinama.

Kažu predstavlja najoštriju kritiku ljudi, ljudskih osobina i celokupnog društva u kojem je pojam individue potpuno uništen jer upravo veliki broj opšteprihvaćenih činjenica pokazuje da čovek sve manje razmišlja svojom glavom, sve manje pokušava sam da otkrije istinu, bezbedno se oseća utopljen u masu i olako prihvata ono što mu se preko medija servira. I te činjenice se često usmeravaju u svrhu stvaranje mržnje prema odredjenim grupama ljudi ili stvari, dok takva atmosfera vodi ka sukobima i nepravdi:

” Kažu neće nikad prestat' glave da nam pune, sve dok je ovaca neće falit' vune.”

U pesmi Volio bih, dotakli su se i teme izmišljenih evropskih vrednosti, koje su se pojavile sa tendencijama ka Evropskoj uniji, i donele  sa sobom bolestan sistem komercijalizacije, u kojem je nemoguće izbeći bilborde, flajere, popuste, rasprodaje i raznorazne “povoljne” ponude koje služe kao odlična manipulativna sredstva, ali i koje ljudi prihvataju sa velikom radošću, bez pogovora:

“Jeftino smo kupljeni, demokratski rafinirani, sada smo na rasprodaji, malo hipnotizirani”

Pitanje pravih profitera koji stoje iza takvog sistema, koji podržavaju isti, i njihova odgovornost se zanemaruju ,ili pak, prikrivaju na vrlo suptilan način:

“Njega priveli su opet, neće ležati ni danima, ima skupe advokate pa će odmah ići van”

Dok se krivi more, šta rade visoki predstavnici BiH, Srbije i Hrvatske? Oni se “dogovaraju “o stvaranju poretka u kojem će  svima  biti bolje i donose bitne odluke za zajedničku budućnost svih nas. Kako da ne! Iskarikiran, ali i mnogo realističniji prikaz jednog političkog sastanka i problema o kojima  raspravljaju, dat je u pesmi Brijuni:

“Od današnjeg sastanka zabolile ih nogice. “Zašto švedskom stolu fale švedske stolice?””

Apsurdu dekadencije i staganacije društva i sistema, u veku za koji se smatralo da će doneti sasvim suprotno, Dubioza predvidja dugu i sporu smrt. Odnosno, veruju da će se nivo ljudske svesti podići i da se čeka trenutak kada neće više biti moguće trpljenje ugnjetavanja:

“Nas 99, njih je 1%!”

A pravi krivci koji su trenutno u poziciji da nezasluženo materijalno uživaju, bez griže savesti, neće još dugo šetati slobodno ulicama i smešiti se bezbrižno u medijima:

“Mjesto  đakonija  i skupocjenih vina, sad jedeš splačine zatvorskih kantina, ispao si papak, žrtveni jarac ,na dan kad te puste bićeš smežurani starac.”

 

Pesmom Sjecam se, zatvoren je krug pesama o apsurdistanskoj državi, u kojoj još uvek postoje tragovi ljudi koji traže smisao u tom svetu. Ljudi iz Dubioze Kolektiv  su svakako jedni od takvih. Osim sjajne zabave i atrakcije koju kroz muziku nudi i muzičkog kvaliteta koji poseduje, Dubioza je ovim albumom još jednom pokazala da i sama želi da učestvuje u kreiranju, podizanju i promeni svesti na ovim prostorima, ali i da su muzički sazreli i spremni da stvaraju muziku koja će trajati godinama. 

Besplatno preuzimanje albuma:  http://dubioza.org/
https://www.facebook.com/dubioza?ref=ts&fref=ts