Recenzija: Divje Sime

Kada jedan mladi bend u relativno kratkom vremenskom roku od dve godine, izda dva albuma, ili je reč o bendu koji mnogo srlja i pokušava da stvara samo kako bi mogao da se pohvali sa nečim autorskim, (pri čemu se tada, automatski, dovodi u pitanje kvalitet muzike) ili je reč o bendu koji je vođen uspehom prvog albuma uspeo taj elan da transformiše u inspiraciju i kreativnost i tako stvori dovoljno pesama za novi album. Ako bi morali Mjesni Odbor smestiti u neke od ove dve grupe, to bi sigurno bila ova druga . Nakon odličnog prihvatanja pesama kao što su Mande Mande i Di si sinoć, bendu je porasla želja za stvaranjem još slične muzike koja je našla svoje mesto na albumu Divje sime. Ovaj dalmatinski bend je nastao 2009. godine i čine ga 6 članova: Siniša Garbin (bass,vokal) , Stipe Jakovčević (klavijature,harmonika) , Luka Domačina(bubanj), Andrej Burica(gitara), Jure Grgantov Grg (truba 1) , Hrvoje Biliškov(truba 2).

Bend postoji već četiri godine, i za jednu mladu grupu ljudi to je veliki uspeh, a albumom Divje Sime su potvrdili da planiraju da tako ostane još dugo. Takođe, velika je hrabrost što se i ovaj album našao u CD formatu, u izdanju Aquarius Recordsa, pogotovo u vremenu kada takav način objavljivanja muzike postaje potpuno zanemaren i gubi smisao. Sam zvuk nije doživeo neke velike promene, nisu puno eksperimentisali, zadržali su “disko kubanski” stil, dodajući još upliva funk-a i rock-a. Atmosfera koju album prenosi je prava mediteranska, prožeta sa boemskim načinom života, hedonizmom, vinom (Karantil), ženama, kafanskim stilom života (Pradidovi piju vino), ili ukratko – uživanjem u čulnim zadovoljstvima, što je upravo rezultat mladalačkog osećaja benda. Pored ovih tema, nisu izostavljene ljubavne teme (Di je ljubav nestala, A tebe nima), i ode devojkama (Natalia, Sonja, Sonja). Ali jesu izostavljene obrađene melodije i rifovi iz poznatih filmova, koje su bile učestale na prvom albumu. Većina pesama je bržeg ska ritma, kojeg najviše definiše duvačka sekcija koja vodi plesni zanos i tako čini da pesme budu pravi letnji hitovi koji će biti više nego dobrodošli na njihovim svirkama. Ali nisu propuštene ni laganije pesme u vidu rock balada, kao što su Zima i Baii, u kojima klavijature i gitara takođe imaju veoma bitnu ulogu sa solažama koje ostavljaju mesta za više improvizacija. Česti su prelazi sa ska ritma na reggae ritam, što pokazuje da je bend sve sigurniji i slobodniji sa ovim žanrovima, i da ih bolje kontrolišu. Pesme u kojima se ta sigurnost odlično ogleda i koje se automatski izdvajaju jesu: Vidimo se sljedećega lita, Baii, Natalia, Uje... 

Bend se trudi da jasno pokaže odakle je, i ne beže od svojih korena, što se posebno ističe pevanjem na maternjem dijalektu, korišćenjem instrumenata kao što je harmonika, dodavanjem kafanskog žamora u pesmama, prenošenjem osećanja, atmosfere i kulture podneblja u kojem žive,i gostovanjem klape Du Pijati, koja je dodatno pojačala taj osećaj. To su jedni od bitnijih detalja koji im osiguravaju originalnost i stvaranje sopstvenog stila po kojem bi postali prepoznatljivi, do čega im je sigurno stalo. Mjesni Odbor je jedan od onih mladih bendova koji su na dobrom putu, ali to ništa ne garantuje, već od njih samih zavisi kako će iskoristiti talenat koji očigledno poseduju.


Poslušajte ceo album ovde.
Saznajte više o bendu na: https://www.facebook.com/pages/Mjesni-Odbor/150433808389102?fref=ts